Kada je vreme za pregled mladeža?

Dr Tamara Jelikić, dermatolog Opšte bolnice Acibadem Bel Medic, govori o značaju redovnih dermoskopskih pregleda, promenama na koži na koje treba obratiti pažnju i pravilnoj zaštiti od UV zračenja.

Preventivni pregledi mladeža imaju ključnu ulogu u ranom otkrivanju malignih promena na koži. Dermoskopski pregled jednom godišnje preporučuje se svim odraslim osobama, a posebno osobama sa svetlom kožom, velikim brojem nevusa, pozitivnom porodičnom anamnezom za melanom ili drugim faktorima rizika.

Svaka nova promena na koži, kao i promena već postojeće promene, zahteva pregled dermatologa bez odlaganja.

Kako izgleda dermatološki pregled mladeža?

Pregled počinje razgovorom sa pacijentom o eventualnim promenama koje je primetio, porodičnoj istoriji i navikama izlaganja suncu. Nakon toga sledi pregled cele kože — najpre makroskopski, a zatim dermoskopom.

Pregleda se kompletna koža, uključujući i regiju poglavine, genitalnu regiju i nokte.

Šta je dermoskopija?

Dermoskopija je danas standard u pregledu mladeža. Dermoskop omogućava dermatologu detaljan uvid u pigmentne i vaskularne strukture kože, što značajno povećava tačnost dijagnostike.

Na taj način dermatolog može bolje da proceni da li je promena benigna, da li zahteva dalje praćenje ili je potrebno uklanjanje promene.

Koliko traje pregled i da li je bolan?

Dermoskopski pregled je potpuno bezbolan i bezbedan. U proseku traje između 15 i 20 minuta, u zavisnosti od broja mladeža i promena koje je potrebno pregledati.

Na koje promene na koži treba odmah obratiti pažnju?

Alarm za pregled kod dermatologa jesu promene koje brzo rastu, menjaju izgled, boju ili se razlikuju od ostalih mladeža na telu.

Razlikovanje bezazlenog mladeža od potencijalno opasne promene često nije moguće samo pregledom golim okom. Upravo zato je dermoskopski pregled od ključnog značaja, jer dermatolog može da prepozna rane znake melanoma i drugih tumora kože.

U proceni promena može pomoći i takozvano ABCDE pravilo:

A – Asymmetry / asimetrija: jedna polovina mladeža nije ista kao druga.
B – Border / ivice: ivice su nepravilne, nazubljene ili nejasne.
C – Color / boja: više nijansi braon, crne, crvene ili bele boje u istoj promeni.
D – Diameter / prečnik: promena veća od 6 mm ili promena koja raste, mada može biti i znatno manja, svega 1–2 mm.
E – Evolution / evolucija: svaka promena veličine, oblika, boje ili pojava krvarenja.

Koliko sunčanje i solarijum povećavaju rizik od melanoma?

Sunčanje bez adekvatne zaštite i korišćenje solarijuma značajno povećavaju rizik od melanoma i drugih tumora kože.

Posebno je opasno korišćenje solarijuma pre 35. godine života, jer tada rizik od melanoma raste i do 75%. UV zračenje oštećuje DNK ćelija kože i vremenom može dovesti do razvoja malignih promena.

Da li osobe svetlijeg tena imaju veći rizik?

Svetliji fototip kože predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za melanom. Osobe koje lako izgore na suncu, a teško tamne, treba redovno da kontrolišu mladeže i pažljivo se štite od UV zračenja.

Koliko često treba raditi dermoskopske preglede kože?

Kod osoba koje nemaju povećan rizik, dermoskopski pregled kože preporučuje se jednom godišnje.

Međutim, osobe koje imaju veliki broj mladeža, porodičnu ili ličnu istoriju melanoma ili su ranije lečile tumore kože, trebalo bi da dolaze na kontrole na svakih šest meseci ili po preporuci dermatologa.

Šta kada dermatolog primeti sumnjiv mladež?

Ne uklanja se svaki mladež preventivno. Kada dermatolog primeti sumnjive karakteristike, procenjuje da li je potrebno praćenje ili ekscizija, odnosno hirurško uklanjanje promene uz patohistološku analizu.

Da li se pregled preporučuje i deci i mladima?

Da, pregledi se savetuju deci i adolescentima. Melanom se retko javlja u dečjem uzrastu, ali roditelji treba da obrate pažnju na promene koje rastu, menjaju boju ili izgledaju drugačije od ostalih mladeža.

Važno je pratiti promene na koži od ranog uzrasta.

Koje su najčešće greške u zaštiti kože?

Jedna od najčešćih grešaka je korišćenje SPF zaštite samo tokom leta ili na plaži. UV zračenje deluje tokom cele godine, čak i kada je oblačno vreme i zimi, pa je zaštita važna svakodnevno.

Takođe, često se zaboravlja da je potrebno ponovno nanošenje kreme sa SPF zaštitom na svaka dva do tri sata, naročito tokom boravka napolju, znojenja ili kupanja.

Redovni dermoskopski pregledi, praćenje promena na koži i adekvatna zaštita od UV zračenja predstavljaju važne korake u očuvanju zdravlja kože.