Iznenadan bol i otok zgloba: kako prepoznati giht?

Iznenadan, intenzivan bol praćen otokom, crvenilom i izrazitom osetljivošću zgloba može ukazivati na giht - zapaljensko oboljenje koje nastaje usled taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima.

Iako najčešće zahvata zglob palca na stopalu, giht se može javiti i na drugim zglobovima. Bez odgovarajućeg praćenja i lečenja, napadi mogu postati učestaliji i vremenom dovesti do oštećenja zglobova.

Šta uzrokuje giht, kako izgleda tipičan napad, na koji način se postavlja dijagnoza i koliko ishrana i životne navike mogu pomoći u kontroli bolesti, objašnjava dr Nataša Radosavljević, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije.

Šta je giht i zbog čega dolazi do njegovog nastanka?

Giht je zapaljensko oboljenje zglobova koje nastaje kada se u zglobovima nakupe sitni kristali mokraćne kiseline.

Mokraćna kiselina nastaje prirodno u našem organizmu, ali se unosi i kroz određenu hranu. Najveći deo mokraćne kiseline izlučuje se preko bubrega. Kada je ima previše ili kada je bubrezi ne izlučuju dovoljno, njen nivo u krvi raste. Ako takvo stanje traje duže, mokraćna kiselina može da formira kristale koji se talože u zglobovima i izazivaju upalu.

Da li svaka povišena vrednost mokraćne kiseline znači da pacijent ima giht?

Važno je znati da povišena mokraćna kiselina ne znači uvek da osoba ima giht. Neki ljudi imaju povišene vrednosti godinama, a nemaju nikakve tegobe.

O gihtu govorimo kada se uz povišenu mokraćnu kiselinu jave tipični napadi bola i otoka zgloba ili kada se pregledom potvrdi prisustvo kristala mokraćne kiseline u zglobu.

Koji su najvažniji faktori rizika za razvoj gihta?

Giht se češće javlja kod osoba koje imaju višak telesne mase, povišen krvni pritisak, šećernu bolest, bolesti bubrega, metabolički sindrom ili naslednu predispoziciju.

Pojedini lekovi, posebno lekovi za izbacivanje viška tečnosti, mogu doprineti porastu mokraćne kiseline kod osoba koje su tome sklone.

Ishrana i životne navike mogu dodatno uticati na pojavu napada. Veće količine crvenog mesa, iznutrica, pojedinih morskih plodova, zaslađenih napitaka i alkohola, posebno piva i žestokih pića, mogu povećati rizik.

Napad ponekad mogu pokrenuti i dehidratacija, obilni obroci, naglo mršavljenje, povreda ili druga akutna bolest.

Kako izgleda tipičan napad gihta i koji zglobovi su najčešće zahvaćeni?

Tipičan napad gihta počinje naglo. Zglob postaje veoma bolan, otečen, crven, topao i osetljiv na dodir. Bol može biti toliko jak da smeta čak i dodir čaršava ili čarape. Tegobe se često javljaju noću ili u ranim jutarnjim satima.

Najčešće je zahvaćen zglob palca na stopalu, ali giht može zahvatiti i skočni zglob, koleno, ručni zglob, lakat ili zglobove šaka.

Napad obično traje nekoliko dana, a zatim se postepeno smiruje. Ako se bolest ne prati i ne leči, napadi mogu vremenom postati češći i zahvatati više zglobova.

Kako se postavlja dijagnoza i koje analize i pregledi mogu biti potrebni?

Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom, pregleda zgloba i laboratorijskih analiza. Najčešće se proverava nivo mokraćne kiseline u krvi, ali treba znati da on tokom samog napada može biti i normalan. Zato lekar ne donosi zaključak samo na osnovu jednog nalaza, već posmatra celokupnu kliničku sliku.

Po potrebi se rade i druge analize, kao što su provera funkcije bubrega, zapaljenskih parametara, šećera i masnoća u krvi. Nekada lekar može preporučiti ultrazvuk zgloba, rendgensko snimanje ili analizu zglobne tečnosti.

Kako izgleda lečenje i prevencija ponovnih napada?

Lečenje gihta ima dva cilja: da se akutni napad što pre smiri i da se spreče novi napadi.

Tokom napada propisujemo lekove koji smanjuju bol i upalu. Izbor leka zavisi od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, drugih bolesti koje ima i lekova koje već koristi.

Kod osoba koje imaju česte napade, veoma visoku mokraćnu kiselinu, bubrežne kamence, oštećenje zglobova ili naslage mokraćne kiseline ispod kože, sprovodimo i dugoročnu terapiju za snižavanje mokraćne kiseline. Ova terapija se uvodi pažljivo i prati redovnim kontrolama.

Koliko ishrana, alkohol, telesna masa i unos tečnosti utiču na bolest?

Giht se često naziva i „kraljevskom bolešću“, upravo zato što se javlja kod osoba koje uživaju u gurmanskoj hrani i alkoholnim pićima.

Promene životnih navika mogu mnogo pomoći u kontroli gihta. Preporučuje se raznovrsna i umerena ishrana, uz smanjen unos namirnica koje mogu povećati mokraćnu kiselinu, kao što su iznutrice, veće količine crvenog mesa, pojedini morski plodovi i zaslađeni napici.

Alkohol, posebno pivo i žestoka pića, može izazvati ili pogoršati napad gihta, pa ga treba ograničiti ili izbegavati. Ako postoji višak telesne mase, preporučuje se postepeno mršavljenje, bez strogih dijeta i gladovanja.

Dovoljan unos vode je važan jer pomaže bubrezima da izluče mokraćnu kiselinu.

Koja je uloga reumatologa, fizijatra i fizikalne terapije kod pacijenata sa gihtom?

Reumatolog se bavi lečenjem gihta, odnosno držanjem ove hronične bolesti pod kontrolom, dok fizijatar pomaže da se spreče posledice.

U akutnoj fazi najvažnije je smiriti upalu adekvatnom medikamentoznom terapijom, što je zadatak reumatologa, koji nakon toga nastavlja dalje praćenje i kontrolu bolesti radi prevencije novih napada gihta.

Fizijatar može pomoći pacijentima kod kojih giht dovodi do bola, otoka, ukočenosti ili smanjene pokretljivosti i nakon akutne faze. Kada se napad smiri, fizikalna terapija i individualno prilagođene vežbe mogu pomoći da se vrati pokretljivost, ojačaju mišići i očuva funkcija zgloba.

Kod dugotrajnih tegoba cilj terapije je da se smanji bol, poboljša kretanje i spreči dalje ograničenje u svakodnevnim aktivnostima.

Kada je potrebno obratiti se lekaru i koje simptome pacijenti ne treba da ignorišu?

Lekaru se treba javiti ako se iznenada pojave jak bol, otok, crvenilo i toplina zgloba. Ovakvi simptomi zahtevaju pregled jer slične tegobe može izazvati i infekcija zgloba, koja zahteva brzo lečenje.

Pregled je potreban i ako se napadi ponavljaju, ako je mokraćna kiselina stalno povišena, ako se jave čvorići oko zglobova ili ako zglob postaje sve manje pokretan.

Pravovremena dijagnoza, odgovarajuće lečenje i redovne kontrole mogu značajno smanjiti broj napada, sprečiti oštećenje zglobova i poboljšati kvalitet života.