Značaj mentalnog zdravlja adolescenata danas
Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, dr Oliver Vidojević spec. psihijatar i psihoanalitičar govori o značaju mentalnog zdravlja adolescenata i adolescentkinja danas
Svetski dan mentalnog zdravlja, obeležava se 10. oktobra, i dobra je prilika je da se osvrnemo na važnost mentalne stabilnosti i psihičke otpornosti. U svetu prepunom izazova, stresa i brzih promena, briga o mentalnom zdravlju postaje neizostavan deo celokupne brige o sebi. Pravovremena podrška je ključna, jer zajedno možemo pružiti svakom pojedincu snagu i alatke da prevaziđe izazove i vodi ispunjen i uravnotežen život.
Adolescencija se često doživljava kroz stereotip neobuzdane veselosti mladih u društvu. Međutim, iza tog klišea, krije se mnogo složenija slika – mladići i devojke suočeni su sa nizom izazova i promena. Telesni razvoj, vođen hormonskim promenama, kod svakog adolescenta teče različitim tempom, što neretko izaziva emocionalne konflikte. Stid, povučenost, strepnja, ali i osećaj svemoći i težnja ka riziku, samo su deo tog procesa.
Ove burne promene često se reflektuju kroz impulsivne reakcije, pre nego što mladi počnu da promišljaju o posledicama svojih postupaka. Vremenom, uz iskustvo, dolazi do sazrevanja i razvoja sposobnosti racionalnog odlučivanja, ali taj proces je spor i zahteva podršku.
Osećaji tuge, nepripadanja i izolovanosti mogu se intenzivirati, vodeći ka ozbiljnim mentalnim stanjima, poput depresije ili sklonosti ka samopovređivanju. Mnogi mladići i devojke, u takvim situacijama, mogu da se okrenu destruktivnim stilovima života, otuđujući se od svojih ambicija i potencijala.
Važnu ulogu u podršci mladima imaju porodica, škola, društvo i zajednica, koji mogu pružiti strukturu, uzore i podršku. Nekada će mladi tražiti pomoć direktno, a nekada će to činiti kroz ponašanje, čak i ako prividno odbijaju pomoć, bojeći se gubitka sopstvene autonomije. Posebno je važno da stručnjaci i institucije za mentalno zdravlje budu lako dostupni, kako bi mladima pružili potrebnu pomoć.
Prisustvo odraslih, važnost institucija i lekara je ključno. Porodica, škola i zajednica igraju presudnu ulogu u rešavanju razvojnih zadataka adolescenata. Grupa vršnjaka, u kojoj mladi žive i deluju, često je pod snažnim uticajem društvenog okruženja i zato je važno reagovati na vreme, kada mladi prolaze kroz teške faze, kako ne bi bili prepušteni sopstvenim odlukama koje vode ka samodestrukciji.
Tuga, briga, strah i ekstremni emocionalni odgovori mogu se svesti na podnošljiv nivo kroz pravovremene intervencije. Kada se jave simptomi poremećaja ili bolesti, neophodno je omogućiti mladima pristup resursima za dijagnostiku, lečenje i naravno rehabilitaciju. Obrazovanje, sport, kultura i društvene aktivnosti igraju ključnu ulogu u socijalizaciji i integraciji mladih u zajednicu.
Zajednica i društvo moraju biti prisutni i spremni da pruže maksimalnu podršku i razviju kapacitete u oblasti mentalnog zdravlja. Neophodna je mreža dostupna svim mladima, od primarne do zdravstvene zaštite, kako bi mogli dobiti sve što im je potrebno za očuvanje mentalnog zdravlja.
Stid, sram povučenost, osujećnost, strepnja, trema, a nekad a i doživljaj „svemoći”, „neranjivosti“ težnja rizična je i za adolescent i za njegovo okruženje. Samo prikupljanjem iskustava i sazrevanjem postepeno se i teško postiže i ustaljuje primat racionalnih procena, razumnog promišljanja i osvešćivanja eventualnih efekta i posledica zamišljenih, fantaziranih i sanjanih dela i aktivnosti kojima mlada osoba lako može biti sklona.
Mentalno zdravlje mladih nije samo njihov izazov, već i zadatak svih nas. Svaka pružena ruka, svaka reč podrške i svaka prilika koju im omogućimo, može biti ključna za njihov emocionalni razvoj. Kada zajednički gradimo mostove razumevanja i dostupnu podršku, osnažujemo mlade da prevaziđu prepreke i postanu stabilni, samouvereni pojedinci, spremni da doprinesu društvu i budućnosti koja ih čeka.
