Urinarna inkontinencija

Urinarna inkontinencija predstavlja stanje u kojem dolazi do nevoljnog gubitka mokraće, odnosno nemogućnosti zadržavanja mokraće. Problemi s inkontinencijom mogu se javiti u bilo kojoj životnoj dobi, ali češće pogađaju žene u petoj i šestoj deceniji života, posebno one koje su prirodno porodile. Ipak, muškarci takođe mogu imati problema s kontrolom mokrenja, obično u starijoj dobi ili nakon hirurških intervencija.

Inkontinencija značajno smanjuje kvalitet života, a njeni psihološki, socijalno-medicinski, higijenski i ekonomski efekti mogu biti ozbiljni.

Urinarna inkontinencija može se podeliti u nekoliko vrsta:

• Stres urinarna inkontinencija: To je gubitak urina tokom naprezanja, kao što je fizička aktivnost, kašljanje, kijanje itd.
• Urgentna urinarna inkontinencija: Ovo je gubitak urina zbog izraženo snažnog nagona za mokrenjem.
• Mešovita inkontinencija: Ovde se kombinuju elementi stres i urgentne inkontinencije.
• Inkontinencija zbog prelivanja: To je gubitak urina usled prepunjene mokraćne bešike.
• Funkcionalna urinarna inkontinencija: Ova vrsta inkontinencije povezana je s urođenim anatomskim malformacijama i stečenim oštećenjima, kao što su povrede, fistule ili smanjena pokretljivost.

Dijagnoza inkontinencije postavlja se putem detaljne anamneze, popunjavanjem specifičnih upitnika i dnevnika mokrenja, fizikalnim pregledom koji uključuje pregled abdomena, karlice, genitalija, ginekološki pregled, digitorektalni i neurološki pregled, kao i laboratorijskim analizama krvi i urina. Dodatne dijagnostičke procedure, kao što su urodinamika, uretrocistoskopija i radiološka snimanja, mogu biti neophodne za identifikaciju specifičnih patoloških stanja i usmeravanje ka odgovarajućim hirurškim pristupima.

Lečenje inkontinencije obično započinje konzervativnim pristupima, uključujući promene u životnim navikama, Kegelove vežbe za jačanje mišića dna karlice, elektrostimulaciju mišića dna karlice ili tibijalnog nerva, biofidbek tehnike za učenje kontrole i kontrakcije mišića, lokalnu terapiju estrogenima kod žena, i medikamentoznu terapiju za opuštanje mišića mokraćne bešike. Ukoliko problemi perzistiraju i nakon ovih postupaka, može se razmotriti hirurško lečenje, kao što su injekcije botulinum toksina, implantacija bulking materijala, hirurško podizanje uterusa i procedura "sling", implantacija veštačkih sfinktera ili stimulacija sakralnih nerava, uz hirurške intervencije na mokraćnoj bešici i genitalijama sa ili bez derivacije urina.

Autor:  Dr Aleksandar Lazić, spec.urologije