Stenoza uretre - Uretroplastika
Stenoza uretre predstavlja sužavanje ili kompletnu obliteraciju uretralnog kanala. Bilo koji deo uretre može biti stenoziran. Pacijent ima problema sa mokrenjem i pražnjenjem bešike. Stenoza uretre predstavlja veliki funkcionalni, psihološki, socijalni i seksualni problem za pacijenta.
Stenoza uretre može biti izazvana:
- traumom (najahivanje, fraktura karlice),
- infekcijama (gonococcal, chlamydia urethritis),
- dermatološkim oboljenjima (Lichen sclerosis),
- urođenim anomalijama penisa (hipospadia),
- lekarskim procedurama (kateterizacija, endoskopske procedure).
Neke stenoze uretre nemaju jasan uzrok i zovu se idiopatske.
Pacijent najčešće ima poteškoće pri pražnjenju bešike, bolno mokrenje, tanak mlaz urina, raspršivanje urina, urinarnu inkontinenciju, česte urinarne infekcije i poremećenu ejakulaciju. Ponekad su simptomi odsutni.
Kada se jave simptomi koji ukazuju na stenozu uretre neophodno je uraditi dalju dijagnostiku. Uretrografiju-specijalno RTG snimanje kombinovano sa punjenjem uretre kontrastom demonstrira mesto, dužinu i ozbiljnost stenoze. Takođe vizuelizacija uretre sa specijalnim tankim optičkim instrumentom-uretroskopom može biti neophodna. Preporučuje se i test za određivanje protoka urina u uretri-uroflow. Uroflow je obično jako smanjen kada postoji stenoza uretre.
Operativno lečenje
Ukoliko je stenoza uretre minimalna može se pokušati sa hladnom resekcijom pomoću uretroskopa (najviše dva puta).
Otvorena operacija uretre predstavlja savremeni tretman stenoze. Postoje različite hirurške tehnike i mogu se izvoditi u jednom ili dva akta. Odabir hirurške tehnike zavisi od karakteristika stenoze (lokacija, dužina, kompleksnost) i u većini slučajeva se može rešiti u jednom aktu. Direktna anastomoza podrazumeva uklanjanje ožiljnog tkiva i direktno spajanje gornjeg i donjeg kraja uretre. Ova metoda se najčešće koristi u stenozama zadnje uretre blizu sfinktera. Suženi deo bulbarne i penilne uretre se može uvećati korišćenjem grafta bukalne mukoze (sluznica usta na unutrašnjoj strani obraza) ili korišćenjem kožnog flapa. Kompletna dugačka obliteracija segmenta uretre može biti zamenjena kombinacijom bukalne sluznice i flapa od penilne kože u jednom aktu. Kod najtežih slučajeva radi se operacija u dva akta. Prvi akt podrazumeva postavljanje bukalne sluznice a drugi akt, nakon dva do tri meseca, obuhvata tubularizaciju i pravljenje nove uretre.
Šta očekivati posle zahvata?
Kateter stoji 7 do 14 dana nakon operacije, u zavisnosti od tipa stenoze i vrste zahvata. Suprapubična drenaža urina (cistofix) može biti korišćena radi boljeg i bržeg zarastanja rekonstruisane uretre. Ukoliko je korišćena bukalna sluznica rana u ustima zarasta nakon 3 do 5 dana. Pacijent leži u bolnici od 2 do 5 dana i prima antibiotike 7 dana.
