Sondiranje nosno - suznog kanala kod beba
Prolaznost nosno-suznog kanala normalno se uspostavlja nakon rođenja i taj proces se kod 95 odsto dece završava do dvanaestog meseca života. U nekim slučajevima, međutim, uspostavljanje prolaznosti ovog kanala je zakasnelo, zbog čega se javljaju problemi kao što su suzenje jednog ili oba oka, crvenilo, sekret na trepavicama i u uglovima očiju, refluks gnojnog sekreta na pritisak u predelu suzne kesice.
Terapija
Osnovni princip terapije je pravilna masaža unutrašnjeg ugla kapaka, odnosno predela suzne kesice. Cilj ove masaže, koju roditeljima detaljno treba da objasni očni lekar, jeste pokušaj da se povećanjm hidrostatskog pritiska u nosno-suznom kanalu spontano perforira jedna opnica na samom kraju kanala, takozvana Hasnerova valvula, jer je njena perzistencija najčešći uzrok opstrukcije.
Antibiotici se daju samo kad postoji conjunctivitis (zapaljenje i infekcija konjuktive). U tom slučaju je najbolje uzeti bris oka i na osnovu antibiograma odrediti najefikasniju terapiju.
Sondiranje nosno-suznog kanala
Odluku o tome da li je, i u kom trenutku je potrebno sondiranje nosno-suznog kanala donosi isključivo oftalmolog, na osnovu kliničke slike i uzrasta deteta. Najidealnije vreme za sondiranje nosno-suznog kanala je između 11. i 15. meseca starosti deteta, ali ukoliko je opstrukcija jako izražena i masaža ne daje rezultate, intervencija se radi i ranije.
U manjem broju slučajeva, sondiranje nosno-suznog kanala treba ponoviti, ali nikad pre isteka tri meseca od prethodnog sondiranja. Sondiranje se izvodi ubacivanjem specijalne sonde u nosno-suzni kanal, kroz majušni otvor kanala - suznu tačkicu - na donjem ili gornjem kapku oka.
Dr Maja Škuletić, specijalista oftalmologije
