Sezona krpelja u jeku: Šta ne treba stavljati na mesto ujeda i koji su simptomi Lajmske bolesti
Piše za Telegraf dr Mira Kiš Veljković, specijalista opšte medicine
Ove godine primećen je povećani broj ljudi koji traže pomoć radi odstranjivanja krpelja. Leto i lepo vreme nas mame da budemo više napolju, u prirodi. Međutim, nisu ljudi jedini koji su jedva čekali da počne lepo vreme. Tu su i krpelji koji su bili strpljivi i sa toplim vremenom izašli na površinu. Boravak u prirodi ili u gradskim šumovitim sredinama povećava rizik od ujeda ovih parazitskih insekata i kod ljudi i kod životinja.
Kako je najlakše prepoznati ubod krpelja i koji su simptomi?
U ovom periodu treba misliti na mogućnost uboda krpelja jer je sve do kasne jeseni period njihove aktivnosti. Ubod krpelja je bezbolan, na mestu uboda nema svraba niti bilo kakvih drugih simptoma. Kako bi se krpelj uočio, neophodna je po povratku iz prirode detaljno pregledati celo telo i kosmati deo glave. Simptoma nema, osim toga što se krpelj može uočiti na koži.
Ukoliko se radilo o ubodu zaraženog krpelja, tek posle nekoliko dana (od 3 do 30), na mestu uboda pojavljuje se crvenilo različite veličine i intenziteta, koje postepeno menja izgled. Središnji deo bledi, a crveni rub promene se udaljava, migrira, zato se ova promena naziva eritema migrans. Ove paukolike životinjice, kada se zakače za kožu čoveka, piju krv, te na taj način mogu biti prenosioci raznih zaraza, od bakterija i virusa, do ozbiljnih infekcija kao što je Lajmska bolest.
Krpelji ubodom na čoveka mogu da prenesu veliki broj oboljenja (krpeljski meningoencefalitis, hemoragijska groznica, rikecioze, brucelioza, leptospiroze), ali je za naše područije najznačajnija Lajmaska bolest ili borelioza. Izazivač je bakterija Borelia bordgoferi, i samo krpelj koji je i sam inficiran Borelijom može da prenese infekciju na čoveka. Pretpostavlja se da je oko 40 odsto krpelja na našem podneblju zaraženo.
Osim već pomenutog crvenog ruba koji se može javiti i na većoj udaljenosti od uboda, rani stadijum Lajmske bolesti mogu pratiti i dodatni simptomi:
- malaksalost
- bolovi u zglobovima i mišićima
- glavobolja
- povišena temperature
- gubitak apetita
- uvećanje limfnih čvorova
Veoma je važno da u toku 30 dana od uboda krpelja pažljivo pregleda celo telo da bi se uočilo prisustvo crvenog ruba, a Lajmaska bolest prepoznala i lečila na vreme. Na primer, pacijentu koji je imao ubod krpelja u predelu pupka može da se pojavi crveni rub na ramenu.
Na internetu se mogu pronaći brojne metode kako je najbolje i najbezbolnije odstraniti krpelja. Najvažnije je krpelja izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Preporuka je da vađenje krpelja izvrši stručno lice u zdravstvenoj ustanovi (domovima zdravlja, lokalnim ambulantama, bolnici, privatnim ordinacijama).
Ukoliko takva mogućnost ne postoji, samostalno odstranjenje krpelja treba pokušati dezonfikovanom pincetom što bliže koži, povlačenjem krpelja iz kože, uz izbegavanje gnječenja i pritiskanja. Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva poput benzina, etara, acetona, laka za nokte, soli, ulja i slično. Ova sredstva će izazvati povraćanje crevnog sadržaja krpelja, a s obzirom na to da se bas u crevnom sadržaju nalazi Borellia Burgdorferi, mogućnost zaraze je povećana. Odstranjeni krpelj se može odneti na testiranje i tako detektovati da li je zaražen.
Treba izbegavati boravak u šumama i prirodi sa puno rastinja, hodanje po visokoj travi i ležanje u travi.
Treba nositi svetlu odeću koja prekriva udove, a pantolone treba da budu uvučene u čarape. Potrebno je naneti na kožu repelent. Repelenti su supstance prirodnog (biljnog) ili sintetskog porekla koje svojim mirisima odbijaju insekte i krpelje od domaćina (čoveka, životinja); izrađuju se u obliku rastvora, sprejeva (aerosola), hidrofilnih emulzionih losiona ili kremova, stikova, gelova, vlažnih maramica i flastera za kožu. Repelenti ne ubijaju insekte već ih samo odbijaju. Posle boravka u prirodi obavezno odeću i celo telo pregledati na prisustvo krpelja - savetuje doktorka.
Testiranje na Lajmsku bolest nije potrebno ako nema simptoma, ali ako uočite crvenilo, trebalo bi da se odmah javite svom lekaru.
Lekar će savetovati testiranje na IgM i IgG antitela i preduzeti odgovarajuće lečenje. Ukoliko test bude negativan, potrebno ga je ponoviti za četiri nedelje. Lečenje je moguće odgovrajućom antibiotskom terapijom. Neprepoznavanje simptoma Lajmske bolesti može dovesti do posledica po zdravlje.
Ukoliko se Lajmska bolest ne prepozna i ne leči na vreme, prelazi u sledeće faze. Ozbiljne komplikacije se mogu javiti nedeljama i mesecima posle uboda krpelja. Simptomi su od strane centralnog nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema, artritisa i kožnih manifestacija. Javljaju se jake glavobolje i ukočenost vrata, osipi na raznim delovima tela, paraliza lica, (gubitak mišićnog tonusa ili popuštanje na jednoj ili obe strane lica), artritis sa jakim bolovima u zglobovima i otokom, posebno u kolenima i drugim velikim zglobovima. Stalni bolovi u tetivama, mišićima, zglobovima i kostima. Dalja progresija bolesti može dovesti do palpitacije srca ili nepravilnih otkucaja srca (Lime carditis), epizoda vrtoglavice ili nedostatka daha, upale mozga i kičmene moždine, nervnog bola, probada, peckanja u rukama ili nogama. Pacijenti i nakon sprovedenog lečenja borelioze u odmaklom stadijumu mogu imati nespecifične tegobe (glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima ) koje mogu trajati više meseci nekada i godinama.
Iz tog razloga je neophodno pravovremeno prepoznavanje početnog stadijuma bolesti kada je i lečenje uspešno.
