Vaš vodič kroz sportske povrede

Dr Tea Sarčevski  – specijalista sportske medicine, piše za naš novi blog 

Prevencija sportskih mišićno-skeletnih povreda se fokusria na smanjenje faktora koji povećavaju rizik od nastanka sportskih povreda. Pravilna tehnika izvođenja vežbi jedan je od najvažnijih aspekata trenažnog procesa u svim sportovima. Sportski treneri su odgovorni da sportiste i rekreativce nauče pravilnom izvođenju vežbi i da vrše korekciju istih tokom trenažnog procesa. Nepravilna tehnika izvođenja pokreta ne samo da je glavni faktor rizika za nastanak povreda, već doprinosi i lošijim sportskim rezultatima. Prvo je potrebno naučiti osnove sportskih veština kao što su trčanje, skakanje, čučanj, bacanje, hvatanje i udaranje u raznim sportovima (atletika, fudbal, rukomet, košarka, fitness i ostali sportovi), a zatim je potrebno učiti i izvoditi složene pokrete specifične za određeni sport.

Simptomi pretreniranosti: Pretreniranost je česta pojava među sportistima i sve češće među rekreativcima. Oporavak nakon sportskih aktivnosti uz adekvatnu ishranu ključan je za rast i izgradnju mišića. Simptomi pretreniranosti uključuju: neraspoloženje i odsustvo želje za treningom, velika nervoza i napetost, loš san, gubitak težine i apetita, sukcesivno opadanje rezultata, povišen bazalni metabolizam (u kasnijem periodu), povećanje pulsa i krvnog pritiska, srčane tegobe, smanjen vitalni kapacitet, promene na EKG-u (smanjen ili negativan T-talas, ekstrasistolija, aritmija), pojačano dejstvo simpatikusa, pojačana diureza noću, bledilo kože, iznenadno znojenje, češće povrede, leukocitoza, produženo vreme neuro-mišićne reakcije, a kod sportistkinja poremećaj menstrualnog ciklusa.

U slučaju sumnje na pretreniranost, potrebno je obezbediti odmor, produžiti vreme spavanja na period od 8 do 10 sati, smanjiti intenzitet vežbanja ili prestati sa vežbanjem na nekoliko dana. Kod treninga visokog intenziteta savetuje se odmor između dva treninga u trajanju od 48 do 72 sata. U slučaju da simptomi pretreniranosti opstaju i nakon odmora, važno je posetiti lekara radi pravovremenog otkrivanja uzroka tegoba.

Prevencija sportskih povreda:

• Pravilna tehnika izvođenja vežbi; Sportski treneri su odgovorni za obuku sportista i rekreativaca pravilnom izvođenju vežbi i korekciju tokom trenažnog procesa. Prvo se uče osnove sportskih veština (trčanje, skakanje, čučanj, bacanje, hvatanje, udaranje), a zatim se uče složeni pokreti specifični za određeni sport.
• Savremena fizikalna medicina omogućava preciznu korekciju disbalansa mišićne snage, smanjenje opterećenja na zglobove i prevenciju mikrotraumatskih povreda koje uzrokuju degenerativne promene.
• Prevencija pretreniranosti: Obezbediti odmor, smanjiti ili prestati sa vežbanjem nekoliko dana, produžiti vreme spavanja.
• Vežbe zagrevanja: Prilagođene tipu treninga, opšte i specifično zagrevanje pripremaju mišiće za rad i aktiviraju energetske sisteme.
• Trening fleksibilnosti: Poboljšava takmičarsku sposobnost, stav tela, smanjuje verovatnoću povreda, napetost mišića i ukočenost tela. Preporučuje se svakodnevno vežbanje fleksibilnosti.
• Upotreba odgovarajuće opreme: Kacige za skijanje i biciklizam, štitnici za usta u kontaktnim sportovima, adekvatne patike za trčanje ili trening sa tegovima.
• Prestanak vežbanja na prvi znak bola: Ograničava stepen povrede mišića i vezivnog tkiva. Bol je prirodni regulator koji sprečava dalje oštećenje.
• Adekvatna ishrana i hidratacija: Sportska ishrana treba da obezbedi potrebne količine energetskih materija, popunjene zalihe glikogena, odgovarajući unos proteina, sprečavanje dehidracije, optimalni unos hranljivih materija i tečnosti za postizanje maksimalnih rezultata.