Oslabljen sluh

Uvo registruje zvučne (mehaničke) talase tako što ih prima preko spoljašnjeg i srednjeg uha. Talasi se prenose do Kortijevog organa u unutrašnjem uhu gde je smešteno čulo sluha. Tu se mehanički impulsi pretvaraju u električne a oni se preko slušnog nerva šalju u više delove auditornog sistema gde se ti signali obradjuju i detektuju kao osecaj sluha.
Ljudsko uho registruje zvuke frekvence od 16 do 20000 Hz ali se ovaj frekventni opseg usled delovanja različitih faktora smanjuje pa iznosi od 50 do 10000 Hz. Intenzitet frekvencija koje uvo prima je 0 do 120 dB.
Normalan prag sluha je 0 do 25dB.
Oštećenje sluha se definiše kao smanjena osetljivost slušnog sistema.
Uzroci mogu biti različiti, pre svega fiziološki tj.nastali usled starenja tj.degenerativnog oštećenja slušnog aparata i patološki -usled različitih bolesti koje mogu nastati na nivou spoljašnjeg, srednjeg ili unutrašnjeg uha a mogu biti i udruzeni kada govorimo o mešovitom oštećenju sluha.

Tako je glavna podela na konduktivna ili sprovodna oštećenja kada je problem na nivou spoljašnjeg ili srednjeg uha i senzorineuralna ili perceptivna kada je u pitanju slušni nerv ili ostecenje kohleje.
Konduktivna oštećenja su obično privremena, leče se medikamentozno ili hirurški.

Senzorineuralna oštećenja su obično trajna i zahtevaju naposletku nošenje slušnog aparata.

Oštećenja sluha je posebno vazno detektovati kod dece jer se zahvaljujući sluhu razvija govor. Razvoj govornog jezika kod dece sa oštecenim sluhom moze biti sličan onom kod zdrave dece ako se obezbede slušni aparati pre 6.meseca starosti uz odgovarajuću slušnu rehabilitaciju.

Oštećenje sluha otkriva se tonalnom audiometrijom. Sem mesta oštećenja tj. pogođene frekvencije pokazuje i jačinu oštećenja sluha. Posebno se obraća pažnja na opseg govornih frekvencija tj. od 500 do 2000 Hz. Ako je oštećenje sluha veće od 40dB smatra se da je prag sluha ispod granice normalnog socijalnog kontakta.