Metabolički sindrom i Dijabetes Tip 2

Povodom Svetskog dana dijabetesa koji se obeležava 14. novembra, za naš novi blog piše dr sc. med. Marija Kostić-Vučićević, specijalista pedijatrije.

Sve je veći broj dece u Srbiji koja boluju od dijabetesa tipa 2, što  je zapravo posledica metaboličkog sindroma i poražavajuće statistike da  je svako treće dete u Srbiji gojazno. Metabolički sindrom  predstavlja kombinaciju metaboličkih poremećaja koji su faktor rizika za  nastanak dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja. Odlikuje se sledećim poremećajima: centralna gojaznost (u predelu trbuha),  hipertenzija (povišen krvni pritisak), hiperlipidemija (povišen nivo  masnoća u krvi), insulinska rezitencija (otpornost tkiva na insulin). Ovo stanje se ranije smatralo bolešću odraslih, ali je sve više prisutno  i u dečijoj populaciji. Istraživanja su pokazala da skoro 10% dece u  svetu ima metabolički sindrom, sa većom učestalošću u uzrastu od 13 do  18 godina. Dostupni podaci za Srbiju navode da 37% gojazne dece ima  metabolički sindrom, a da ostali imaju premetabolički sindrom (povećan  obim struka i/ili još jedan faktor rizika, najčešće nizak HDL  holesterol).

Glavna karakteristika premetaboličkog i metaboličkog sindroma je gojaznost u predelu trbuha (centralna gojaznost). Da bismo rekli da dete ima metabolički sindrom, neophodno je prisustvo 3 od 5 kriterijuma:

• Povišen odnos obima struka i telesne visine
  • Deca iz Evrope i SAD:  ≥ 0.50 
  • Deca iz Azije, Afrike i Južne Amerike ≥ 0.46
• Povišeni krvni pritisak
  • Adolescenti 13 – 17 godina: krvni pritisak ≥ 130/80 mmHg 
  • Deca 6 – 12 godina: krvni pritisak ≥ 120/80 mmHg 
• Povišeni trigliceridi u krvi 
  • Uzrast 10 – 17 godina: trigliceridi ≥ 1.7 mmol/l 
  • Uzrast 6 – 9 godina: trigliceridi ≥ 1.25 mmol/l 
• Glukoza u krvi na prazan želudac ≥ 5.6 mmol/l
• HDL holesterol < 1.03 mmol/l. 

Faktori rizika za razvoj metaboličkog sindroma kod dece su u manjoj meri genetska predispozicija, a u velikoj meri:

gojaznost majke u trudnoći sedentarni stil života nepravilna ishrana gojaznost insulinska rezistencija nedostatak vitamina D nedovoljno sna hronično zapaljenje  poremećaj crevne mikrobiote.

Važno je istaći da se u metaboličkom sindromu složenim hemijskim procesima u manjoj meri produkuje hormon sreće, pa je to još jedan uzrok sve učestalije pojave depresije i anksioznosti kod mladih.

Blagovremena reakcija i preventiva su vrlo značajne, pa ukoliko i Vaše dete ima stomačić savetujemo pregled pedijatra koji će uraditi sledeće:

• izmeriti obim struka i visinu deteta 
• odrediti indeks telesne mase 
• izmeriti krvni pritisak detetu
• uraditi biohemijske analize iz krvi (sa posebnim osvrtom na glukozu, holesterol sa dobrom i lošom frakcijom, trigliceride, insulin)
• odrediti tiroidni status deteta (procena funkcije štitne žlezde) i vitamina D.

Lečenje metaboličkog sindroma podrazumeva promenu stila života sa povećanjem fizičke aktivnosti uz pravilan režim ishrane. Za ovaj pristup je potrebna motivacija, disciplina i doslednost  cele porodice, što nekad nije lako. Međutim, ako znamo da ćemo ovim načinom obezbediti najbolji način da dete ozdravi, vredno je svakog našeg truda. 

U nekim situacijama lekar će morati da uključi i lekove za snižavanje krvnog pritiska, protiv insulinske rezistencije i za smanjivanje masnoća u krvi. Vrlo retko, u najtežim situacijama može biti predložen najradikalniji pristup u vidu barijatrijske hirurgije.