Kada urinarne infekcije mogu da se leče prirodnim putem i šta je najbolja prevencija?
dr Radivoje Lazić piše za Telegraf
Urinarne infekcije su jedne od najčešćih u populaciji, od kojih se izdvaja zapaljenje mokraćne bešike kao najčešće. U blizu devedeset odsto infekcija uzročnik je ešerihija koli, koja je inače, stanovnik debelog creva. Infekcije urinarnog trakta su češće u populaciji žena, zbog same ženske anatomije. Faktori koji doprinose infekcijama su nedovoljno uzimanje tečnosti, uzdržavanje od mokrenja, opšti pad imuniteta, neke anatomske anomalije, kao i stečene bolesti i deformiteti urinarnog trakta. Potrebno je naglasiti da u populaciji žena postoje osobe koje su sklonije infekcijama i osobe koje su manje sklone.
Simptomi urinarnih infekcija su:
- često mokrenje
- pečenje pri mokrenju
- neizdržljiv nagon za mokrenjem
- otežano mokrenje
- pojava krvi u urinu
- bolovi u donjem delu stomaka
- kod komplikovanih infekcija: povišena telesna temperatura, bolovi u slabinama, muka i povraćanje i nemogućnost mokrenja, naročito u muškoj populaciji
U slučaju blagih simptoma i znakova, može se pokušati, u trajanju od dva do tri dana, sa prirodnim preparatima kao što su čaj od uve, brusnica, čaj od peršuna, ulje od divljeg origana. Ukoliko se simptomi i znakovi ne povlače ili bivaju još intenzivniji, potrebno je potražiti pomoć lekara. Poželjno je na početku, kada se jave simptomi i znakovi, dati urin za sediment urina i urinokulturu, da ako se simptomi i znakovi ne povlače, da lekar ima osnovu za dalju, ciljanu terapiju.
Doktor Lazić upozorava da ukoliko se infekcije urinarnog trakta ne leče ili se neadekvatno leče može doći do zapaljenja bubrega, smanjene bubrežne funkcije, zapaljenja prostate kod muške populacije, stvaranja kamena u urinarnom traktu i nekih malformacija u urinarnom traktu koje bi kasnije morale biti hirurški lečene.
Prevencija urinarnih infekcija bi se sastojala prvenstveno u uzimanju dovoljne količine tečnosti, oko dva litra u toku dana, naročito tokom letnjih vrućina, kada se dosta tečnosti gubi znojenjem i disanjem, te manje tečnosti ostaje u organizmu da bi bilo prerađeno u bubrezima i izlučeno kao urin, što je kao koncentrovan urin, pogodno za razvoj bakterija i posledično infekcija.
Takođe je neophodno ne uzdržavati se od mokrenja, jer ako je uzročnik infekcije prisutan u mokraćnoj bešiki, time mu se daje vreme da se razmnožava i time dovede do simptoma i znakova infekcije. Damama se preporučuje mokrenje nakon seksualnog odnosa, jer se time odstranjuju mikroorganizmi koji su tokom odnosa "utisnuti " u mokraćnu cev, odakle bi mogli da, u slučaju da se ne mokri, dospeti u mokraćnu bešiku i time izazvati infekciju.
