Infektivna mononukleoza

OPIS

Infektivna mononukleoza je akutna infektivna bolest uzrokovana sa Ebstein-Barrovim virusom (EBV). Bolest je veoma rasprostranjena , a rezervoar infekcije je čovek kao bolesnik ili nosilac virusa. Od ove infektivne mononukleoze oboljevaju uglavnom mladi, i najčešće bolest pogadja školsku decu i omladinu uzrasta od 15 da 25 godina. Prenošenje virusa infektivne mononukleoze se ostvaruje vazdušno-kapljičnim putem. Pošto je virus slabo otporan u spoljašnjoj sredini, najčešće je potreban direktan i blizak kontakt za prenos virusa, pa je infektivna mononukleoza poznata i pod nazivom “bolest poljupca”. Može se preneti i upotrebom zajedničkih čaša i flaša, kijanjem i kašljanjem. Posle akutne faze bolesti, virus se izlučuje pljuvačkom oko 18 meseci a periodično se kasnije takođe može izlučivati pljuvačkom.

Kada dospe do sluzokože respiratornog trakta virus se krvnim putem širi do limfnih čvorova, slezine i jetre. U krvi, kao reakcija na prisustvo virusa dolazi do pojave specifičnih ćelija (tzv. virocita) i specifičnih antitela kao posledice imunog odgovora na prisustvo virusa. Nalaz ovih antitela značajan je za dijagnozu oboljenja .

Posle inkubacije (vreme od ulaska virusa u organizam do pojave simptoma) od 4-6 nedelja bolest uglavnom počinje naglo, sa povišenom temperaturom, gušoboljom i otokom limfnih čvorova na vratu. Gotovo uvek su prisutni i manje specifični simptomi, kao što su glavobolja, bol u mišićima, malaksalost, umor i gubitak apetita. Povišena temperatura (38-40 Cº) traje i do 15 dana, limfni čvorovi su uvećani, bolni i jasno ograničeni. Prisutno je i generalizovano uvećanje limfnih čvorova. Uvećana slezina se javlja skoro kod većine bolesnika, a uvećana jetra kod oko četvrtine pacijenata. Slezina i jetra se brzo uvećavaju, a sporo vraćaju na normalnu veličinu. Kod određenog broja pacijenata,posebno školske dece svi navedeni simptomi mogu i izostati, i bolest prolazi neopaženo.Infektivna mononukleoza kod većine pacijenata ima povoljan tok bolesti, sa potpunim oporavkom, pa su komplikaci retke. Retko se javlja ruptura (pucanje) slezine, upala pluća, meningitis, encefalitis i smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija)

SIMPTOMI

Povišena temperature
Otok limfnih žlezda
Gušobolja
Malaksalost
Bolovi u mišićima
Brže zamaranje

DIJAGNOZA

Anamneza i klinički pregled pacijenta
Hematološke, biohemijske i mikrobiološke analize krvi (povećani limfociti u krvi, često povišeni enzimi jetre, prisutna antitela prema virusu)
Ultrazvuk jetre i slezine

TERAPIJA

Ne postoji specifična antivirusna terapija infektivne mononukleoze već je terapija uglavnom simtomatska. Preporučuje se mirovanje pacijenta, izbegavanje jako masne hrane, uzimanje dosta tečnosti pogotovo ako je povišena temperatura. Za povišenu temperaturu se daju različiti antipiretici (paracetamol, nesteroidni antiinfamatorni lekovi). Antibiotici se primenjuju tek kod opravdane sumnje da se radi bakterijskoj superinfekciji. Ponekad, kada naslage u ždrelu i krajnicima otežavaju disanje, mogu se nekoliko dana primeniti i kortikosteroidi koji smanjuju otok i olakšavaju disanje.

KOJI SU VAM LEKARI POTREBNI