Glaukom

Glaukom je oblik optičke neuropatije, odnosno skup bolesti optičkog živca koja dovodi do  oštećenja očnog nerva I retine. Posledica toga je oštećenje u vidnom polju I na kraju potpuni gubitak vida I slepilo.

Glaukom kao bolest nastaje kada ima previše tečnosti u oku, tj. Kad je povišen očni pritisak. Da bi naše oko imalo stalni tonus,  pritisak mora biti u granicama normale. Normalne vrednosti IOP-a su od 10 do 21 mmHg i varira u toku dana.

Održavanje stalnog intraokularnog pritiska (IOP) u oku nastaje neprekidnom cirkulacijom očne vodice. Cilijarni nastavci luče tečnost koja iz zadnje komore prelazi u prednju, a potom kroz komorni ugao preko mrežastog dela -Trabekuluma  i Šlemovog kanala otiče u vensku cirkulaciju oka. U slučaju da je oticanje očne vodice onemogućeno ili smanjeno, dolazi do nagomilavanja tečnosti u oku, te pritisak razara deo po deo vidnog živca. To se ispoljava postepenim promenama u vidnom polju. U početku oštećenje ne zahvata centralni vid (središnji deo vidnog polja, koji vidimo kada gledamo ispred sebe ili čitamo), već se javljaju defekti na periferiji vidnog polja I njegovo suženje.  Tek u završnoj fazi glaukoma, nakon jako suženog, „tubarnog vida“, dolazi do popuštanja centralnih delova i potpunog gubitka vida.

Glaukom predstavlja skup više faktora:

• IOP – intraokularni pritisak koji može biti povišen ili normalan
• Oštećenje  očnog živca I nervnih vlakana retine  - deo po deo
• Postepeno sužavanje vidnog polja – od periferije prema centru

RIZIČNA GRUPA

U rizičnu grupu spada sledeća kategorija ljudi:

• Osobe preko 60 godina
• Kratkovide osobe
• Osobe obolele od šećerne bolesti
• Pozitivna porodična anamneza (rođaci oboleli od glaukoma)

ETIOLOGIJA

Postoji više različitih uzroka nastanka bolesti. Neki od njih su:

• Poremećaj cirkulacije unutar vidnog živca
• Nasleđivanje sa anticipacijom (ranija pojava kod sledeće generacije)
• Refrakcione anomalije
  -    Hipermetropija –  čeći je  glaukom zatvorenog ugla tj. Glaucoma angulare
  -    Miopija – češći je glaukom otvorenog ugla tj.Glaukoma simplex
• Metabolički poremećaji (dijabetes)
• Povrede oka

TIPOVI GLAUKOMA

• Primarni
  a)    Glaukom otvorenog ugla (simplex glaukom)
  b)    Glaukom zatvorenog ugla (angularni glaukom)
• Sekundarni glaukom (kao posledica zapaljenja, katarakte, tumora, šećerne bolesti)
• Glaukom bez pritiska (law tension glaukom): vidni živac propada, očni pritisak je normalan, a uzrok je oslabljena cirkulacija unutar vidnog živca.

SIMPTOMI

Kod glaukoma otvorenog ugla porast IOP je postepen. Nema subjektivnih simptoma, niti bolova, prednji segment je normalan, a pacijent se javlja lekaru zbog slabljenja vida. Tada se otkrivaju promene na očnom živcu i povišen očni pritisak. Često se otkriva slučajno na rutinskom pregledu kod oftalmologa.

Glaukom zatvorenog ugla (angularni glaukom) je akutna forma. Dramatičan je početak praćen jakim bolovima u predelu slepoočnice i celoj polovini glave, pojavu duginih boja oko sijalice, često sa mučninom I povraćanjem. Kapci su otečeni (venski zastoj), rožnjača je zamućena i neosetljiva na dodir, a očni pritisak je visok. Ako dugo traje može doći I do gubitka vida. Potrebna je hitna intervencija oftalmologa.

DIJAGNOSTIKA

Metode koje se koriste za dijagnozu glaukoma su:

• IOP sa dnevnim merenjem više puta u različito doba dana
• Pregled vidnog živca sa širokom zenicom (boja, oblik I položaj krvnih sudova na papili)
• Fotografija specijalnom fundus kamerom koja se koristi za praćenje toka bolesti
• OCT (Optička koherentna tomografija) - metoda kojom se neškodljivim laserskim zracima analizira vidni živac ili nervna vlakna oko vidnog živca, kao i žuta mrlja – makula. Ovom metodom se najranije otkriva oštećenje nervnih vlakana, a važna je za dijagnostiku I praćenje bolesti.
• KVP (Kompjuterizovano vidno polje) – obično se radi 2x godišnje. Pregled zahteva vreme i koncentraciju, pri čemu pacijent uočava svetlosne tačke u polju. Ispadi se notiraju kao skotomi.
• Gonioskopski pregled komornog ugla radi se Goldmanovim staklom , koje se postavlja na prethodno anestezirano oko. Gledaju se elementi komornog ugla.

Nije uvek lako utvrditi granicu zdravog i tek obolelog oka

LEČENJE

• Medikamentozna terapija kapima - obično se počinje sa jednim lekom (zavisno od vrste glaukoma), kako bi se dobio najbolji rezultat sa najmanjim neželjenim efektima. Terapija se menja dok se ne postigne ciljni, intraokulatni pritisak (IOP). Kapi se mogu kombinovati.
• Intervencija laserom –
  SLT: kod glaukoma otvorenog ugla I
  Laserska iritotomija : kod glaukoma zatvorenog ugla i kod sekundarnog glaukoma
• Hiruska intervencija je indikovana kada ni lekovi ni laser ne mogu da smanje IOP  :
  Trabekulektomija - pravi se alternativni otvor za isticanje tečnosti iz oka (filtraciono jastuče). Ono se redovno kontroliše da ne dodje do obliteracije.
  Implanti - Ugrađuju se posebne cevčice koje odvode višak tečnosti iz oka.

Glaukom je hronična, spora progresivna bolest. Predstavlja ekonomski i socijalni problem društva. Ako se otkrije I leči na vreme neće ugroziti vid I kvalitet života obolele osobe I neće dovesti do najteže komplikacije – gubitka vida i slepila.