Dugotrajni simptomi COVID-a 19

Centar za kontrolu i prevenciju infektivnih bolesti (CDC) intenzivno radi na tome da sazna nešto više o čitavom nizu kratkotrajnih i dugotrajnih posledica na zdravlje koji se povezuju sa COVID-om 19. Kako pandemija teče tako saznajemo da COVID 19 zahvata mnoge druge organe pored pluća i da postoje brojni načini na koje infekcija može da utiče na nečije zdravlje. 

Dok se većina obolelih od COVID-a 19 oporavi i vrati se u svoje pređašnje zdravstveno stanje, neki pacijenti mogu da imaju simptome koji mogu da traju nedeljama, pa čak i mesecima nakon oporavka od akutne bolesti. Čak i osobe koje nisu bile na bolničkom lečenju i koje su imale blag oblik bolesti mogu da imaju simptome koji ne prolaze ili se naknadno javljaju. Započete su višegodišnje kliničke studije da bi se ova pojava podrobnije ispitala. CDC nastavlja da radi kako bi otkrili koliko su česti ovi simptomi, za koje pacijente je najveća verovatnoća da će ih dobiti i da li će na kraju ovi simptomi postati blaži ili nestati.

Među najčešćim dugotrajnim simptomima na koje se pacijenti žale su:

• Zamor 
• Otežano disanje (kratak dah)
• Kašalj
• Bolovi u zglobovima
• Bol u grudima.

Ostali dugotrajni simptomi na koje se pacijenti žale uključuju:

• Teže se koncentrišu i razmišljaju (ovaj simptom se još naziva i ‚‚zamagljeno rasuđivanje“ – brain fog)
• Depresivnost 
• Bolovi u mišićima
• Glavobolja
• Povremena povišena temperatura
• Ubrzan rad ili lupanje srca (palpitacije).

Ozbiljnije dugotrajne komplikacije su izgleda ređe, ali su se pacijenti i na njih žalili. Za njih je utvrđeno da pogađaju različite sisteme organa.

Među njima su:

• Kardiovaskularni: upala srčanog mišića
• Respiratorni: poremećaj funkcije pluća
• Renalni: oštećenje bubrega
• Dermatološki: osip na koži, opadanje kose
• Neurološki: problemi sa čulima ukusa i mirisa, snom, otežana koncentracija, problemi sa pamćenjem
• Psihijatrijski: depresija, anksioznost, promene raspoloženja.

Još uvek se ne zna koliko su značajne ove posledice na duge staze. CDC će nastaviti da intenzivno istražuje i obaveštava kliničare koji se bave COVID-om 19 o najnovijim saznanjima kako podaci budu pristizali, ali i uticati na odgovor javnog zdravstva na COVID 19.

Prevencija COVID-a 19

Najbolji način da se spreče ove dugotrajne komplikacije je da se spreči širenje COVID-a 19. Najdelotvornije strategije za sprečavanje infekcije COVID 19 među omladinom i odraslima su nošenje maski na javnim mestima, stajanje na udaljenosti od najmanje 1,5 metara od drugih ljudi, često pranje ruku, izbegavanje gužve i boravka u zatvorenim i slabo provetrenim prostorijama.

Izvor : National Center for Immunization and Respiratory Diseases (NCIRD), Division of Viral Diseases