Dr Dejan Jovanović: operacija koja bez reza i bola trajno uklanja hemoroide

THD predstavlja trajno rešenje za hemoroide jer se direktno deluje na uzrok njihovog nastanka, tako da se veoma retko ponovo javljaju. Pacijent izlazi iz bolnice u roku od 24 sata, kaže dr Dejan Jovanović, opšti hirurg u Opštoj bolnici Bel Medic, specijalizovan za hirurško lečenje hemoroida.

Ako na ili na na toalet papiru, u WC-šolji ili na samoj stolici posle velike nužde primetite svežu, svetlocrvenu krv, osećate bol, svrab ili iritacije u predelu anusa ili imate bolne otoke u tom predelu, najverovatnije patite od hemoroida, odnosno šuljeva. Hemoroide ima svaka druga osoba starija od 50 godina, kako kažu zvanični podaci. Međutim, oni sve češće muče i mlađe ljude. Jednako su ugroženi i muškarce i žene, ali su trudnice posebno podložne ovom problemu. Kako objašnjava naš sagovornik, dr Dejan Jovanović, opšti hirurh – proktolog iz Bel Medica, hemoroidi su otečeni krvni sudovi u predelu anusa i završetka debelog creva. Krvni sudovi se proširuju pod pritiskom, slično kao i proširene vene na nogama. Najčešći uzrok njihovog nastanka preterano naprezanje pri crevnim pokretima, hronični zatvor ili čak samo jedna tvrđa stolica, dijareja, preterano sedenje, gojaznost, naprezanje pri podizanju tereta, genetska predisponiranost, starenje, infekcije tog područja, ali i visok krvni pritisak. Ponekad veoma ljuta i začinjena hrana može usloviti pojavu hemoroida.
Dele se na spoljašnje i unutrašnje, u zavisnosti koji deo venskog spleta rektuma je obuhvaćen otokom i eventualno trombozom. Unutrašnji se nalaze blizu početka analnog kanala, a spoljašnji na samom analnom otvoru – kaže dr Jovanović.

Da li su hemoroidi opasni po zdravlje?

Hemoroidi uglavnom nisu opasni i ne ugrožavaju ljudski život. Međutim, ako neko vrlo često primećuje svežu krv na stolici i toalet papiru, znači da stalno pomalo krvari, što u nekim slučajevima može da bude uzrok anemije. Ponekad se u samom hemoroidu može stvoriti krvni ugrušak, to jest tromb. Ova vrsta tromba nije opasna kao što je slučaj u drugim krvnim sudovima, ali zato stvara izuzetno jake bolove i zahteva odlazak lekaru. Takođe, hemoroidi mogu da dovedu do infekcije, a tada je već vreme da se razmišlja o operaciji.

Zašto i kada hemoroide treba lečiti operacijom?

Hemoroide nije potrebno lečiti operacijom u prvoj i drugoj fazi bolesti. Dakle, dok nisu vidljivi i bolni (prva faza) i dok prolapsiraju pri naporu, ali spontano se vraćaju u analni kanal posle pražnjenja creva (druga faza), mogu se sanirati i ishranom bogatom vlaknima, unosom najmanje šest do osam čaša vode dnevno, redovnom fizičkom aktivnošću, koja može da podrazumeva samo svakodnevne šetnje od najmanje pola sata i upotrebom masti koje propiše lekar. Međutim, u trećoj i četvrtoj fazi bolesti, vreme je da se razmišlja o operaciji. Za treći stadijum karakteristično je da pri pražnjenju creva dolazi do ispadanja hemoroida, ali pacijent može da ih rukom vrati u analni kanal. U četvrtoj fazi dolazi do trajnog prolapsa hemoroida izvan analnog kanala. Pacijent ne može rukom da ih vrati u kanal, prisutan je bol, hemoroidi luče sluz, krvare i ostavljaju mrlje na vešu. Osećaj pritiska u anusu je praćen i povremenom nemogućnošću kontrolisanja stolice, takozvanom fekalnom inkontinencijom. Kada dođe do prolapsa hemoroida, po pravilu su tu i prateće infekcije.

Koja je hirurška metoda najbolja u lečenju hemoroida?

Danas je zlatni standard u hirurškom lečenju hemoroida transanalna hemoroidalna dearterijalizacija, to jest THD metoda. To je minimalno invazivna, veoma efikasna i za pacijenta komforna hirurška procedura. THD predstavlja trajno rešenje jer se direktno deluje na uzrok nastanka hemoroida, tako da se oni veoma retko ponovo javljaju. Operacija se izvodi bez rezova. Zasniva se na podvezivanju hemoroidalne arterije, čime se smanjuje protok krvi kroz hemoroide.

Kad kažete da je THD najkomfornija operacija hemoroida za pacijenta, šta mislite pod tim?

Posle intervencije obično nema bola ili je on kratkotrajan i slabog intenziteta. Krvarenje veoma retko nastaje u toku i nakon intervencije ili može biti minimalno.
Oporavak je brz. Pacijent se otpušta iz bolnice istog ili sledećeg dana, a sa uobičajenim aktivnostima nastavlja samo 5-6 dana posle operacije.
THD metodom se ne narušava anatomski intregritet završnog dela debelog  creva, zbog čega nakon intervencije pacijent najčešće nema problema sa  crevnim pražnjenjem.
Rizikom od nastanka komplikacija je minimalan, a rešenje je trajno.

Kako će se pacijent osećati posle operacije?

Kao što smo već rekli, nakon THD operacije hemoroida postoperativni bol je minimalan.  Možete imati osećaj težine u predelu rektuma i nelagodnost. Ovaj  neprijatan osećaj nestaje nakon nekoliko dana od operacije i efikasno se može  ukloniti lekovima protiv bolova. Ukoliko su  stavljeni šavovi na prolabirane hemoroide, neki pacijenti mogu osećati  hitnu potrebu za defekacijom, što takođe posle određenog vremena  nestaje.
Posle operacije preporučuje se dijeta sa puno vlakana uz unošenje minimum 2 litra tečnosti dnevno.

Kako se izvodi operacija?

Sam THD zahvat izvodi se u šest etapa, s obzirom da se podvezuje šest arterijsko-venskih šantova, koliko ih i ima u analnoj regiji.
Metoda zahteva korišćenje specijalne opreme koja omogućava veliku tačnost i sigurnost u  određivanju regija u kojima treba obaviti intervenciju. Tokom THD  operacije arterijski krvni sudovi koji snabdevaju hemoroide se precizno  lociraju uz pomoć finog, specijalno dizajniranog proktoskopa. Maksimum  preciznosti omogućen je korišćenjem ultrazvučne sonde sa dopler efektom. Locirane arterije se nakon toga podvezuju, a ukoliko postoji i prolaps  sluznice završnog dela debelog creva, prolabirana sluznica se podiže, vraća u završni deo debelog creva i prišiva. Pošto se operacija izvodi iznad nazubljene linije, gde nema senzornih nerava, nećete osećati bol.