Diskus hernija se može "operisati" bez reza - laserom: Bol nestaje za svega nekoliko minuta

Piše dr sci. med. Nenad Živković, neurohirurg

Ako je hernija lokalizovana u donjem delu leđa, najčešći simptomi su bol u predelu zadnjice, butine, u listu i u delu stopala. Ako je hernija u vratu, boli vrat I bol se širi niz jednu ruku.

Degenerativna oboljenja kičme, među kojima je i diskus hernija, sastavni su deo biloškog procesa starenja koji se javljaju i kod muškaraca i kod žena već posle 40. Godine. Poslednjih 10 godina ova oboljenja javljaju se dosta ranije. Ukoliko konzervativno lečenje ne da rezultate, operacija je jedino rešenje. Jasno je da svi uvek pomisle na nož, otvaranje kičme i težak i dug oporavak,ali odnedavno se u Srbiji, u Acibadem Bel Medicu, problem diskus hernije može rešiti za svega nekoliko minuta, bez reza, laserom (laserska discektomija).

Šta je diskus hernija

Diskus hernija predstavlja prolaps međupršljenskog diska. Ovo stanje nastaje kao posledica prodora želatinoznog jezgra u međupršljenske otvore, gde ono vrši pritisak na korenove spinalnih živaca, što može izazvati izuzetno jake bolove. Hernijacija međupršljenskog diska je često povezana sa starosnom degeneracijom spoljnog prstena, poznatom kao prstenasti fibrosus, ali je obično pokrenuta traumom ili naprezanjem podizanjem ili određenim pokretom (uvrtanjem).

Ispadanje diska je u većini slučajeva na zadnjim stranama kičmenog kanala (posterolateralno), zbog relativne suženosti zadnjeg uzdužnog ligamenta u odnosu na prednji uzdužni ligament. Pucanje prstena diska može rezultirati i oslobađanjem faktora zapaljenja koji uzrokuju upale korena nerava, što može rezultirati jakim bolom čak i ako nema kompresije nervnog korena.

Zašto nastaje diskus hernija

Savremen dinamičan način življenja pun stresa i nova kompjuterska era doprineli su da se degenerativna oboljenja kičme sve češće javljaju i kod mlađih. Nedovoljna fizička aktivnost, posledična prekomerna težina, dugotrajno sedenje u prinudnom položaju, loše držanje tela, faktori su koji utiču na progresivan tok degenerativnih promena koje smanjuju elastičnost kičme, najčešće u lumbalnoj - krsnoj, a zatim i u cervikalnoj - vratnoj regiji vršeći pritisak na vaskularne i nervne elemente.

Glavni simptomi diskus hernije

Početni upozoravajući simptomi, kao što su nespretan hod i ukočenost tela, nisu specifični. Prvi ozbiljan znak predstavljaju pojava pogrbljenosti i deformiteta usled hoda.

Promene mogu da zahvate sve delove kičmenog stuba - zglobove, međupršljenske diskuse, ligamente, kičmene pršljenove. Kao posledica ovih promena mogu nastati diskus hernija, spondiloza, spondilolisteza, suženja kičmenog kanala. Simptomi zavise od položaja prolapsa diska, odnosno od toga da li disk pritiska nerv ili se nalazi u sredini i može izazvati suženje spinalnog kanala. Najčešći simptom je radikularan bol, koji pacijenti osećaju u leđima i niz jednu nogu. Ako je hernija lokalizovana u donjem delu leđa, najčešća lokalizacija bola je u predelu zadnjice, butine, listu i u delu stopala. Ako je hernija u vratu, obično je bol lokalizovan u vratu i niz jednu ruku.

U toku kijanja i kašljanja, zbog povećanja pritiska, bol se obično pojačava i opisuje se kao oštar. Pored bola često se javlja utrnulost odgovarajuće regije koju inerviše pogođeni nerv. Mišići koji su inervisani odgovarajućim nervom mogu oslabiti zbog pojačane ili dugotrajne kompresije, a što se može odraziti na hod ili držanje predmeta. Takođe, moguće je imati i herniju diska bez simptoma. 

Kako se dijagnostikuje diskus hernija?

Pri pojavi prvih simptoma, treba se obratiti lekaru. Najpre će se uraditi neurološki pregled i proveriti refleksi, mišićna snaga, sposobnost pri hodanju, testovi istezanja, kao i osetljivost na lake dodire, ubode ili vibracije. Nakon evidentiranih testova i uočavanja lokalizacije bola, trnjenja i eventualne slabosti, pacijent se upućuje na neuroradiološku dijagnostiku koja može uključiti RTG kičme, gde se uočavaju degenerativne promene, suženje prostora između dva pršljena, eventualne luksacije i frakture pršljenova.

Zlatni standard u dijagnostici diskus hernije su magnetna rezonanca ili kompjuterizovana tomografija,kojima se dobijaju informacije o lokalizaciji hernije i nerava koji su pritisnuti. EMGN - elektromioneurografija, je dopunski test koji verifikuje eventualnu kompresiju nerva pomoću kretanja električnih impulsa duž nervnog tkiva.

U lečenje diskus hernije uključeni su lekari raznih specijalnosti - lekar opšte prakse, fizijatar, neurolog, neurohirurg, ortoped, a u zavisnosti od stepena razvoja i složenosti bolesti.

Ukoliko se i pored konzervativnog lečenja jave bolovi, trnjenje, slabost stopala, onda se pacijent upućuje neurohirurgu radi operativnog lečenja. Pored konzervativnog i operativnog lečenja, u poslednje vreme, sve češće se primenjuju invazivne procedure kao što su laserska diskus dekompresija, radiofrekventna nukleoplastika, aplikacija matičnih ćelija, a koje predstavljaju most između operacija i konzervativnog lečenja.

Minimalno invanzivne metode lečenja

U našoj zemlji samo u Acibadem Bel Medicu diskus hernija može da se reši bez reza, laserskom metodom. Reč je o minimalno invazivnoj proceduri kao što je perkutana laserska dekompresija ili radiofrekventna nukleoplastika.

Perkutana laserska diskus dekompresija (PLDD) je tehnika kojom se u lokalnoj anesteziji komprimovani koren nerva oslobađa pritiska laserskim skupljanjem diska, eliminišući bol pacijentu za svega nekoliko minuta. Upotreba lasera u lečenju diskus hernije nastala je početkom osamdesetih godina prošlog veka. Choi i kolege prvi su izveli PLDD na telu čoveka, februara 1986. godine.  Američka administracija odobrila je PLDD 1991. godine.

Kako se radi lasersko lečenje diskus hernije

Tretman laserom zasniva se na tome da se laserska toplota uvodi unutar diskusa, kojim se smanjuje njegova zapremina indukcijom kolagenih vlakana. Ovi procesi dovode do pada intradiskalnog pritiska, gde se prolabirani materijal retrahuje i time odgovarajući nerv oslobađa pritiska. Nakon postavljene dijagnozepod lokalnom anestezijom uvede se tanka igla u međupršljenski proctor, gde se dalje izvodi procedura skupljanja prolabiranog diska. Ista procedura se može ponoviti bez ikakvih posledica po pacijenta.

Kakav način života treba da vodite nakon intervencije 

Vežbe i način života nakon obavljene operacije ili neke vrste invazivnog lečenja su jako bitan segment u lancu lečenja. Ukoliko ovo izostane, veoma često se dešava da se tegobe vraćaju, pa se samim tim i lečenje ponavlja. Obično je sama intervencija ili operacija trećina, druga trećina je fizikalni tretman i treća važna trećina je način života koji pacijent vodi nakon sprovedene ove dve faze lečenja. Dakle fizička aktivnost je neophodna ne samo u smislu oporavka već i u smislu prevencije diskus hernije.