Depresija
Depresija predstavlja poremećaj raspoloženja, lakog, umerenog ili teškog stepena i iziskuje ozbiljan farmakološki i psihoterapijski tretman. Mnogi ljudi za sebe govore da su "depresivn", mešajući običnu, kratkotrajnu i prolaznu tugu sa ovim potencijalno ozbiljnim oboljenjem.
Prolazna, kratkotrajna tuga je normalno stanje kod svih ljudi, za razliku od depresije koju karakteriše dugotrajno osećanje tuge, potištenosti, beznađa, pesimizma, obeshrabrenja i jednog opšteg stanja pada voljnih i nagonskih dinamizama.
Prava depresija se ne može odagnati snagom volje, kao ni maksimalnim uključivanjem svih sopstvenih resursa, pa je neophodno pravovremeno prepoznavanje trenutka kada prolazno neraspoloženje promeni svoj kvalitet i počinje da prelazi u depresiju.
Depresija se može javiti kao zaseban poremećaj (takozvana unipolarna depresija) kada perzistrira samo negativno raspoloženje, ali i u sklopu bipolarnog premećaja gde se smenjuju faze depresije sa fazama bezrazložno povišenog i euforičnog raspoloženja.
Ljudi koji se nalaze u stanju depresije navode da su prosto "kao potonuli", ne znaju kako da se vrate u "normalu", koncentracija, motivacija, apetit i san su oslabljeni i uopšte više ne nalaze zadovoljstvo u stvarima koje su ranije voleli da rade.
Samopouzdanje je veoma nisko, imaju ideje bespomoćnosti, beznadežnosti i bezperspektivnosti. U svom najtežem obliku depresija uključuje i česte misli o samoubistvu, kao i pokušaje koji se često i završavaju fatalno.
Depresija je veoma često povezana sa osećajem permanentne strepnje i bezrazložne zabrinutosti (anksioznosti), koja je vrlo uznemirujuća i na neki način onesposobljavajuća, često praćena raznim telesnim simptomima kao što su glavobolje, vrtoglavice, "stezanja i probadanja" u grudima, hronični nejasni bolovi...
Da bi se postavila dijagnoza depresije potrebno je da većina simptoma koji će u daljem tekstu biti navedeni, bude prisutna najmanje dve nedelje kontinuirano i duže.
Simptomi depresije:
- neraspoloženje i tuga koji su najjači u jutranjim časovima uglavnom;
- osećaj zabrinutosti, često praćen navednim fizičkim smetnjama i razdražljivošću;
- slaba koncentracija;
- nerealne (sumanute) ideje ništavila, propasti i sl.;
- pesimizam, praćen osećanjem beznađa i bespomoćnosti;
- osećaj krivice i manjak samopouzdanja;
- snižen nivo energije i preterana zamorljivost;
- premećen san (uglavnom rana jutarnja buđenja i isprekidan san) i apetit (uglavnom oslabljen);
- oslabljen libido;
- suicidalne misli i pokušaji suicida;
Uzroci i okidač depresije:
Uzroci depresije leže u nekoliko ravni, koje zajedno, ali kod različitih osoba i u različitim odnosima uzrokuju depresiju. U te ravni spadaju:
- genetska konstitucija (neke osobe su sklonije razvoju depresivnih reakcija);
- psihološki razvoj i struktura ličnosti, koja se formira u kontekstu porodice i društva i podrazumeva postignut stepen zrelosti;
- adekvatnost Ego mehanizama odbrane koji čoveku omogućavaju da se na adekvatan (zdrav) način prilagođava zahtevima života, novonastalim situacijama i potencijalnim problemima;
- zatim su tu i brojni socijalni faktori kao što su gubitak bliske osobe, razne vrste odvajanja (sepracija), gubitak socijalne sigurnosti, telesne bolesti, prirodne katastrofe itd.;
Svi ovi faktori zajedno doprinose u konačnom skoru poremećaju hemijskih supstanci u mozgu (neurotransmitera - najpre serotonina i noradrenalina) što rezultira pojavom depresije.
Lečenje depresije podrazumeva najpre njeno adekvatno i pravovremeno dijagnostikovanje, a potom adekvatnu farmakološku terapiju (trajanje najmanje 6 meseci) i psihoterapijsku proceduru kako bi se sprečili recidivi ovog poremećaja i uspostavila što duža i kvalitetnija remisija bolesti.
