Bronhijalna astma – Asthma bronchiale

ŠTA JE BRONHIJALNA ASTMA ?

Astma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti uopšte, zahvata disajne puteve.

5-10% svetske populacije boluje od ove bolesti. U osnovi je hronično zapaljenje u disajnim putevima, pojačana reaktivnost (preosetljivost) bronhija i povremena obstrukcija protoku vazduha. Bolest može biti alergijske i nealergijske prirode.  U zavisnosti od stepena kontrole, manifestuje se različitim simptomima koji mogu biti stalni ili se mogu ponavljati periodično.


SIMPTOMI/ TEGOBE/SMETNJE

Najčešće tegobe su : otežano disanje, kašalj, „sviranje“ („žviždanje“) u grudima , loše podnošenje fizičkog napora praćenog brzim zamaranjem. Karakteristična je periodična pojava simptoma - više izraženih noću ,u fizičkom naporu i stresu, kao i sezonska pojava- u određenom dobu godine.


KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?

Postavlja se anamnezom (razgovor sa pacijentom o tegobama sa disanjem i kašlju- kada se javljaju, koliko traju, da li prolaze spontano ili posle uzimanja leka), objektivnim pregledom (kada se na plućima može čuti „zviždanje“ - wheezing), spirometrijom ( testom plućne funkcije) gde se mere vrednosti plućnih kapaciteta i protoka vazduha kroz bronhije, kao i i njihova promenljivost pre i posle davanja leka ( Brohodilatatorni /„Ventolinski“ test)


ŠTA JE UZROK?

Alergija na neki od alergena prisutnih u vazduhu ( npr. kućna prašina, kućna grinja...) je najčešći uzrok astme.
S druge strane, astma je jedna od najčešćih alergijskih bolesti.
Zašto postoji stalno hronično zapaljenje (inflamacija) i hipereaktivnost (preosetljivost) bronhija nije poznato pa i lečenje nije uzročno nego stavljanje bolesti pod kontrolu.


KAKO SE LEČI ?

Osnova je inhalaciona terapija  tj. upotreba pumpica.
U osnovi lečenja je kontrola nad hroničnim zapaljenjem u disajnim putevima pa su inhalacioni glikokortikoidi (inhalacioni kortikosteroidi) prvi lekovi koji se uključuju . Njima se u zavisnosti od težine bolesti dodaju i inhalacioni bronhodilatatori (lekovi koji šire bronhije), antiinflamatorni lekovi, pa čak i biološka terapija .


ŠTA SE DEŠAVA AKO SE NE LEČI?

Lakši oblik astme ne zahteva stalnu terapiju , već samo povremenu i retku.
Ako se radi o težem obliku bolesti korišćenje svakodnevne terapije podrazumeva stavljenje bolesti pod kontrolu - olakašanje disanja i kašlja, povećanje tolerancije napora i fukcionisanje kao da bolest ne postoji.
U slučaju ne uzimanja terapije kod težih i teških oblika bolesti se onemogućava svakodnevno samostalno funkcionisanje i ometa funkcija pluća u disanju što se može nekada završiti i iznenadnom smrću kod pacijenata svih uzrasta.


DA LI SE MOŽE SPREČITI POJAVA BOLESTI?

Ne može se sprečiti pojava bolesti.
U osnovi alergijske bronhijalne astme je atopija - urođena sklonost ka reagovanju na inhalacione ( alergene vazduha) i nutrutivne alergene ( alergene hrane) kada dođemo u kontaktu sa njima.
Međutim, moguće je izbegavanjem kontakta sa alergenima i primenom terapije staviti bolest pod kontrolu „kao da je nema“.