MoCA test (Montreal Cognitive Assessment)

MoCA test spada u najvažnije skrining testove za procenu kognitivnih funkcija, naročito kada je cilj rano otkrivanje kognitivnog pada. U mnogim kliničkim situacijama njegov značaj može biti izraženiji u odnosu na MMSE, posebno kada su promene blage i još uvek nisu jasno ispoljene.

Klinički značaj MoCA testa ogleda se pre svega u mogućnosti da prepozna rano kognitivno oštećenje, uključujući situacije u kojima MMSE nalaz može još uvek biti uredan. Test je posebno koristan i u diferencijalnoj dijagnostici demencija, jer može doprineti razlikovanju Alzheimerove, vaskularne i frontotemporalne demencije, kao i pseudodemencije u okviru depresije.

MoCA obuhvata i procenu frontalnih i izvršnih funkcija, uključujući planiranje, organizaciju, apstraktno mišljenje i mentalnu fleksibilnost. Zbog toga ima veliku vrednost kada postoji sumnja na frontalno oštećenje ili kada su prisutne subjektivne tegobe uz naizgled očuvano svakodnevno funkcionisanje.

Pored toga, MoCA se koristi i za praćenje progresije bolesti, procenu efekta terapije i praćenje brzine kognitivnog pada. U određenim kliničkim okolnostima rezultat testa može se posmatrati i u korelaciji sa neuroimidžing nalazima, što dodatno doprinosi celokupnoj proceni stanja pacijenta. MoCA takođe indirektno pruža uvid u funkcionalni status, odnosno sposobnost samostalnog funkcionisanja, finansijskog odlučivanja i bezbednosti u svakodnevnom životu.

MoCA test se primenjuje u neurologiji, psihijatriji i gerijatriji, kao i u proceni stanja nakon moždanog udara, kod Parkinsonove bolesti i u okviru bipolarnog i depresivnog poremećaja. Naročito je značajan kada treba razlučiti da li su kognitivne smetnje povezane sa depresijom ili demencijom.