Najuspešnije rešenje za proširene vene: Operacija vena u lokalnoj anesteziji

Dr sci. med. Živojin Jonjev, vaskularni hirurg, specijalista za endovensku lasersku ablaciju

Proširene vene su najčešće oboljenje savremenog čoveka koje je u nekom obliku prisutno kod svake druge odrasle osobe. Karakteristični simptomi su osećaj težine u nogama, noćni grčevi, oticanje članaka i svrab. U sledećem stadijumu primećuju se pojačana kapilarna mreža, nabrekle potkožne vene i oticanje nogu, dok otvorene rane koje ne zarastaju odlikuju poslednji stadijum bolesti. Proširene vene se ne mogu vratiti u pređašnje stanje lekovima, eleastičnim zavojima i čarapama. Jedino delotvorno rešenje je operacija.

Kako dolazi do venske slabosti?

Kardiovaskularni sistem čoveka se sastoji od srca i krvnih sudova: kapilara, arterija i vena. Za razliku od arterija, vene sprovode krv do srca u suprotnom pravcu od zemljine teže. Taj mehanizam potpomognut je prisustvom venskih zalistaka, koji sprečavaju krv da se vraća u donje delove tela. Do proširenih vena dolazi zbog slabosti zida vene i/ili slabosti venskih zalistaka što dovodi do usporenog vraćanja krvi u gornje partije tela, zastojem krvi u venama i njihovim proširenjem. Vene se tada transfomišu u zastojni krvni bazen u kome postoji povećana sklonost ka trombozi, tromboemboliji, upalnim procesima, oštećenjima kože u zoni proširene potkožne vene.

Proširene vene prolaze kroz četiri stadijuma:

• Retikularne ili paučaste vene
• Proširene vene
• Hronična venska insuficijencija sa edemom (otokom)
• Ekcemi i otvorene rane

Najteži oblici venske slabosti mogu da ugroze život

Kako na mestima proširenja vena zaostaje krv, tu se talože trombociti od kojih nastaju krvni ugrušci (tromb). Tromb u površinskim venama je veliki razlog za zabrinutost.  Na mestu formiranja tromba najčešće se javlja upalni proces, a sa tim i rizik od prenosa trombioze na duboki venski sistem. Tromb je najčešće „zalepljen“ za venski zid, ali se lako od njega odvoji i sa mesta nastanka premesti krvnom strujom u udaljenije delove tela. Tako nastaje embolija, od kojih je tromboembolija pluća često fatalna.

Operacija je najčešće najuspešnije rešenje

Ako su vene bolne, nabrekle, crvene i upaljene, vaskularni hirurzi predlažu operaciju. Savremeni način lečenja je endovaskularna venska laserska ablacija (EVLA procedura). To je minimalno invazivna hirurška metoda koja se radi u lokalnoj anesteziji. Cela procedura se sprovodi pod kontrolom ultrazvuka. Procedura započinje ubrizgavanjem lokalnog anestetika u kožu. Potom se napravi manja punkcija (rupica) kroz koju se u venu uvede kateter i laserska sonda. Laserska energija prenosi se u vidu toplotne energije na zidove obolelih vena koje se potom skleroziraju tj. trenutno se zatvaraju, a njeni preostali fragmenti se prirodnim putem resorbuju. Na ovaj način zaustavlja se dalji razvoj bolesti, a krv se preusmerava u preostale, zdrave vene.  Pošto se zahvat izvodi bez hirurških rezova, nema klasičnih ožiljaka. Posle procedure postavlja se zavoj i elastične kompresivne čarape. U jednom aktu moguće je uraditi operaciju na obe noge.

Čitava procedura obično traje 30-45 minuta, a pacijent se neposredno posle operacije mobiliše uz savet da hoda 30 minuta. Na operisanoj nozi mogu da se jave propratno crvenilo ili modrice koje nestaju za 7-10 dana spontano.

Prednosti laserske metode u odnosu na otvorenu hirurgiju

Laserska opercija vena ima više prednosti u poređenju sa klasičnom, otvorenom hirurgijom:

• Jednostavna priprema za operaciju
• Izvodi se u dnevnoj bolnici
• Nema ležanja u bolnici
• Procedura traje manje od jednog sata
• Lokalna anestezija
• Minimalno invazivna (bez rezova)
• Nema otoka
• Postoperativni bol je minimalan
• Nema ožiljaka
• Brz oporavak i vraćanje svakodnevnim aktivnostima
• Nema sezonski karakter.

Dr Živojin Jonjev, je naš eminentni kardiohirurg i specijalista za endovensku lasersku ablaciju koju obavlja  u Bel Medicu. Ako ste primetili simptome venske slabosti, obratite nam se za procenu stanja vaših vena i dogovoru oko odgovarajućeg načina lečenja.